"Whatever the mind of man can conceive and believe, it can achieve." Napoleon
Meksiko siti. Trenutna procena stanovništva između 20 i 25 miliona stanovnika. Još iz aviona činilo mi se kao da ovom gradu nema kraja. I zaista jeste ogroman. To je prvi utisak koji sam stekla, koji je i dalje prisutan. Ogromno prostranstvo, ogromne ulice, puno ljudi na ulicama. Ukoliko ga poredimo sa Srbijom, po broju stanovnika veći je 3-4 puta. Da, toliko je velik ovaj grad.
Zato kada ovde kažete da je nešto blizu to ima mnogo drugačije značenje u odnosu na ono na šta smo mi navikli u Srbiji. Gužve u saobraćaju su svakodnevnica kao i putovanje od nekoliko sati samo u jednom smeru da biste došli sa jednog kraja grada na drugi. Zato je meni od početka bilo jako važno da budem smeštena blizu fakulteta, po mogućstvu u pešačkoj zoni. Moja želja je bila da budem smeštena u Meksičkoj porodici. Glavni razlog zbog koga sam donela ovu odluku bilo je pitanje bezbednosti. Činilo mi se da je ovo bezbednija varijanta u odnosu na iznajmljivanje stana u Meksiku sitiju. Takođe, na taj način možete upoznati kako živi jedna prosečna porodica ovde, naučiti njihove navike, običaje i kulturu. Pored toga, rečeno nam je da su sve porodice koje primaju studente u blizini fakulteta. Kada sam dobila potvrdu porodice, rečeno mi je da ona ipak udaljena sat vremena prevozom od fakulteta. Za mene je to bilo previše i tog trenutka sam odlučila da potražim privatan smeštaj. Ipak je na kraju prevagnula želja da nađem smeštaj u pešačkoj zoni od fakulteta.
I tako ja danas živim u jednoj prelepoj Haciendi, u kući sa još četiri cimerke, gde svaka od nas ima svoju sobu a delimo dnevnu sobu i kuhinju. Šta je Hacienda? To je jedan "mali grad" od nekih 100 kuća (manje-više) gde na ulazu postoji rampa i čuvari koji su non stop tu. Tako da ukoliko ne živite u Haciendi, ne možete ući. Ukoliko vam neko dolazi u posetu, na ulazu uzimaju podatke osobe kao i kod koga dolazi u posetu. Kao što se da zaključiti, dosta se brine o bezbednosti zbog opšte poznatih problema u ovom gradu. Fakultet mi je udaljen na 12min pešaka, tako da je to u Meksiku sitiju i više nego blizu. E sad, ko su moje cimerke. Već sam spomenula da imam saputnicu iz Srbije, Jelenu Pejović, koja je dobila stipendiju kao i ja. Pored nje, sa mnom u kući žive još tri devojke, jedna iz Nemačke i dve iz Francuske. Zanimljiva činjenica je da jedna devojka iz Francuske zapravo poreklom iz Maroka. Tako da živim u jednoj vrlo internacionalnoj kući. Ovde možete čuti srpski, engleski, španski, francuski, nemački pa i arapski jezik. Dakle tu su još Anissa, Helena i Eleonore. I mogu reći da sam više nego zadovoljna. Sjajno se slažemo i dosta stvari radimo zajedno. Upoznajemo grad, izlazimo, družimo se. Tako da znam da sam donela pravu odluku kada sam rešila da potražim privatan smeštaj.
E sad, šta reći o instituciji Tecnologico de Monterrey Campus Cuidad de Mexico. Bojim se da ću vam teško preneti utiske o ovom Univerzitetu. Jednom rečju: vau. TEC takođe izgleda kao mali grad. Prvo što vam zapadne za oko jeste ogromno obezbeđenje na kapijama odnosno na ulazu (postoje 6 kapija gde je moguće ući u kampus). Ne možete ući unutra ukoliko nemate studentsku ID karticu ili karticu da ste zaposleni na TEC-u. Ispred ulaza stoje nekoliko čuvara sa puškama, zbog naše bezbednosti. Tako da to jeste šok. Kada vidite da je sasvim normalna pojava policija i obezbeđenje koji idu po gradu sa ogromnim puškama. U tom trenutku ne možete a da se ne zapitate: gde sam ja to došao/la? Ali naravno, to su samo mere predostrožnosti jer ipak previše ljudi živi ovde i mnogo problema postoji sa narko kartelima i kriminalom, iako se ta situacija popravlja na bolje. Kada uđete, kampus je organizovan u vidu kruga, gde se u centru nalaze stolovi i stolice sa suncobranima (gde možete da se sunčate), a krug formiraju 15ak zgrada. U neposrednoj blizini se nalaze sportski tereni. Kada studirate u Srbiji, nemate priliku da vidite kako izgleda jedan Kampus. Ovde možete naći sve što vam treba. Restorani, kafeterija, teretana koja je besplatna za studente TEC-a (i koja je neverovatna, već sam je koristila i samo reči hvale za nju imam) i preko 200 dodatnih aktivnosti kojima možete da se bavite (razne vrste plesa, fitnes programi, časovi glume, fotografije, aikida, tenisa, sviranja gitare...). Skoro šta god da pomislite, imate kao dodatnu aktivnost na TEC-u i dostupna vam je potpuno besplatno. Znam da dok ovo čitate zvuči savršeno ali samo da vas podsetim, semestar ovde (samo jedan) košta 7500 dolara, tako da za te pare i treba da imate ovakve uslove. Dolazak na predavanja i dodatne aktivnosti (izuzev teretane) je obavezan i tokom semestra imate prava da maksimalno izostanete 3 puta. Ukoliko napravite 4ti izostanak automatski nemate pravo da polažete taj ispit. Neki podržavaju ovo pravilo, neki ne. Ipak smo mi studenti i da kažem (trebalo bi da budemo) zdravorazumska bića koja mogu sama da procene da li treba da idu na predavanja ili ne. Možda nema potrebe sa tim uslovljavanjem, jer ipak neko može da napravi 4 vrlo opravdana izostanka, a za to ovde nema razumevanja. Malo se ne slažem sa tom logikom, mada i ona ima svoje prednosti. Predavanja su uvek u grupama u proseku od po 30 ljudi. Predavanja možete slušati na engleskom ili na španskom. Zanimljivo je da je za Meksičke studente u poslednjim semestrima obavezno da uzmu određen broj predmeta na engleskom jeziku i to je za svaku pohvalu. Svi na TEC-u govore engleski i moram reći dosta dobro, što se ne može reći generalno za ljude po gradu. Studenti ovde su vrlo srdačni, ljubazni i od velike pomoći za nas internacionalne studente, prosto da ne poverujete u to. Milion puta sam pomislila kako bi reagovali ljudi na mom fakultetu i nisam sigurna da li i oni bili ovoliko prijatni kao studenti ovde. Moguće, mada ne mogu to da tvrdim. Takođe, oduševljena sam profesorima i njihovom pristupačnošću. Zanimljivo je da dosta njih komunicira sa nama preko Tvitera, tako da nam je kod jednog profesora prvi domaći zadatak bio da studenti koji nemaju Tviter otvore nalog, jer je to njegov osnovni način komunikacije. Takođe, kao sasvim normalna pojava je da vam profesori daju broj telefona da ih kontaktirate preko What's Up-a a radi se o vrlo uglednim i uspešnim profesorima u biznis svetu. Potpuno drugačija perspektiva u odnosu na Ekof. Predavanja su vrlo dinamična, profesori su vrlo opušteni ali opet daju konkretne činjenice i dosta akcenta se stavlja na aktuelna dešavanja u svetu. Zaista steknete jedan friendly odnos sa njima, jer se oni tako postave prema vama. Dosta edukativnih klipova, gledanje dokumentaraca za domaći, dosta rada tokom semestra, jer ovde je usvojen parcijalan način polaganja ispita tako da tokom semestra imate dosta obaveza (domaći, prezentacije, obavezna čitanja za naredni čas zbog diskusije, projekti) tako da na samom finalnom ispitu nećete imati puno da učite, to je više evaluacija svega naučenog tokom semestra. I moram priznati da se meni dopada ovakav sistem. Mislim da je bolje kada studenti postepeno rade, postepeno usvajaju znanja, a ne kada sednu i "nabubaju" knjigu za dve, tri, četiri nedelje i koja im "ispari" dva dana nakon ispita. Naravno da je bitno položiti ispit, ali ono što je zapravo bitno jeste ZNANJE. Bitno je šta smo naučili tokom tog ispita, kakav smo način razmišljanja stekli, kako će nam taj ispit pomoći i koristiti u budućnosti u našem profesionalnom svetu. Moja poenta je da treba učiti sa razumevanjem i na svaki ispit gledati kao na mogućnost da se nauči nešto novo a ne samo da imamo stav: ma samo da položim ovaj ispit. Zato ja ne opravdam nikako pomagala i prevare tokom polaganja ispita i najoštrije bih sankcionisala svakog ko na taj način polaže ispite. Tako da, moji utisci u vezi sa TEC-om su više nego pozitivni. Naravno, IT podrška i opremljenost učionica je izvanredna. Savršeno zaista.
Tokom prve nedelje smo imali Integration week organizovanu od strane TEC-a za internacionalne studente odnosno studente koji su došli na razmenu, kako bismo se međusobno upoznali i upoznali sam TEC i pokušali delom da upoznamo grad. Tako da je to bilo jako interesantno iskustvo. Svakog trenutka upoznate neku novu osobu sa nekom novom životnom pričom, čujete toliko različitih iskustava. Neprocenjivo. Zanimljiva činjenica da od skoro 200 studenata koji su ovde trenutno na razmeni, polovina je iz Francuske. Ne znam razlog za to, mada mislim da Francuska vlada daje visoke iznose mesečne stipendije za studente koji dolaze ovde da studiraju. Neverovatno je da na jednom mestu imate toliko ljudi iz različitih krajeva sveta i različitih kultura. Austrija, Nemačka, Španija, Francuska, UK, Poljska, Slovačka, Češka, Švedska, Mađardska, Hrvatska, Rusija, Koreja, Indija, Iran, Kolumbija, Peru, Čile, SAD, Kanada su samo neke od zemalja koje mi padaju na pamet. I sigurna sam da ću sa nekim ljudima odavde ostati u doživotnom kontaktu. I da, mogu reći to samo nakon 4 provedene nedelje ovde. Takve stvari jednostavno znate.
I naučite ovde da nema veze odakle dolazite, iz kog kraja sveta, iz koje države, koje ste nacionalnosti i kojoj religiji pripadate. Bitno je samo kakav ste čovek. Ne volim da generalizujem stvari i u skladu sa tim ne volim da imam stereotipe o ljudima na osnovu toga odakle dolaze. I moram priznati, da većina ovih ljudi ima jako pozitivno mišljenje o Srbiji kao i o ljudima koji dolaze iz Srbije. To je ono što me motiviše. Nadam se da se slika o nama u svetu popravlja. I upravo ću to i ja pokušati ovde da uradim. Da budem što bolji predstavnik/ ambasador sebe, svoje porodice, svog rodnog mesta, grada Beograda, mog Ekof-a i moje Srbije.
Nadam se da ste uživali u ovom postu. Uskoro sa novim iskustvima. Uživajte i naravno pratite moj blog.
Muchos besos de Mexico City
Katarina Matijašević
Нема коментара:
Постави коментар