Administration, visa, airplane ticket...

"The world is a book and those who do not travel read only one page." St. Augustine

Zašto bi bilo jednostavno kada može komplikovano? Suviše komplikacija i administrativnih problema je bilo u vezi sa mojim dolaskom u Meksiko siti. Ne bih vam sada pisala o svakom problemu, ali ono što je bitno kada odlazite na dug put jeste da ga planirate što ranije, jer nikada ne možete da predvidite sve moguće komplikacije i probleme. Ono na šta bih svima skrenula pažnju jeste da ukoliko putujete preko SAD-a ili UK-a potrebna vam je TRANZITNA VIZA čak i ukoliko samo presedate iz aviona u avion. Iskreno, po meni ovo pravilo nikako nije logično ali šta se mora, pa znamo već. Interesantno je da za Američku tranzitnu vizu predajete sva ista dokumenta kao i za turističku a i sama cena izdavanja vize je ista u oba slučaja (160 dolara). Ja sam predvidela ovu mogućnost, jer sam zaista prvi put čula za termin tranzitna viza 6 dana pred put tako da sam je dobila dan pred polazak što je bilo jako stresno i neprijatno iskustvo za mene. Stoga, obavezno se raspitajte prilikom svakog putovanja ukoliko presedate u nekim zemljama da li vam je potrebna tranzitna viza ili ne. Sačuvaćete dosta nerava. Životna škola. 

E sad malo o samom putu.

Više od 10.000 km je udaljenost Meksika od Srbije. Stoga i moj dolazak ovde nije bio ni najmanje lak, 40 sati puta. Povratnu kartu sam uzela u pravcu Budimpešta- Meksiko siti preko sajta Expedia (preporučujem i Sky Scanner), sa presedanjima u Berlinu i Majamiju, s obzirom da postoji mnogo veći i povoljniji izbor letova iz Budimpešte. I svakako da tu praksu preporučujem. Do Budimpešte možete otići kombijem preko agencije Gea turs, gde karta u jednoj pravcu košta 25eur a kombi dolazi po vas na kućnu adresu i vozi vas na aerodrom i sve to za nekih 6 sati. Tako da je to bio jednostavniji deo puta. Moguće komplikacije sa long-distance letovima su upravo ogromna čekanja ili premalo vremena za presedanje između letova. Tako sam ja u Berlinu imala 13h čekanja na aerodromu i to noću. Dobra stvar je da nisam bila sama, pošto sam na putovanje krenula sa saputnicom Jelenom Pejović (nas dve smo dobile stipendiju sa Beogradskog Univerziteta) a i pored toga možete upoznati neke zanimljive ljude na aerodromu. U Majamiju vreme koje smo trebale da imamo za presedanje je bilo 2h i 15min. Međutim, let iz Berlina zbog ogromne gužve na aerodromu je kasnio 1h i 30min. Naravno da smo bile zabrninute da li ćemo stići na naš let zbog premalo vremena koje ćemo imati za presedanja zbog delay-a. Svakako da avio kompanije snose odgovornost u ovakvim situacijama pa su nam stjuardese rekle da ukoliko ne stignemo na predviđen let da će nas avio kompanije prebaciti na prvi sledeći slobodan let za Meksiko siti. Pored svega toga, prilikom sletanja na aerodrom u Majami, naš avion je morao da kruži pola sata zbog gužve na pisti, tako da smo sleteli u 15:55h a let za Meksiko siti smo imali u 16:15h. Prilikom iskrcavanja posada aviona nam je rekla da svakako požurimo da stignemo na let, da postoji mogućnost da nas malo sačekaju. Naravno da smo želele da stignemo na taj let, jer smo zaista preumorne bile od puta, sama pomisao nada još čekamo na aerodromu ili možda još jednu provedenu noć me (nas) je užasavala. Tako da smo dobile karte Express Connection (bez čekanja u redu) od strane osoblja na aerodromu. Trčanje sa ručnim prtljagom i lap topom je nešto što bih u budućnosti vrlo rado izbegla ukoliko mogu. Aerodrom u Majamiju je ogroman i zaista treba puno vremena da se presedne sa jednog na drugi let. Dobra stvar naravno je da smo uspele da se ukrcamo u avion u 16:30h. Kad sam sela u avion za Meksiko i dalje mi se činilo neverovatnim, ne samo da idem u Meksiko siti, već da ću zaista tamo biti 5 meseci. Mala dodatna komplikacija je bila ta da naš prtljag nije bio poslat našim letom pa smo ga dobile sutra u toku dana. Tada naučite jednu vrlo bitnu lekciju: u ručni prtljag nositi neophodne stvari u slučaju da vam se prtljag zagubi, ne stigne sa vama i slično.  

Takođe je zanimljiva činjenica da u sred puta menjate vremensku zonu. Krenete ujutru, putujete 11h i stignete u 16h popodne istog dana. 

Dakle, ono što svima želim da skrenem pažnju jeste da svoj put ukoliko je moguće planirate što ranije, da se dobro raspitate u vezi sa uslovima leta (da li se karte mogu refundirati u slučaju otkaza putovanja), vizom i svim drugim administrativnim stvarima. 

Mislim da sam podelila sa vama neke vrlo korisne stvari vezane za putovanja. Od narednog posta delim sa vama svoja iskustva iz ovog prelepog grada. 

Hasta pronto!

Katarina Matijašević