Dia de la Indepedencia en Mexico

"The two most important days in your life are the day you are born and the day you find out why." M. Twain

Ne mogu da verujem koliko ovde vreme leti. Malo više od tri meseca mi je ostalo i u ovom trenutku mi to deluje kao suviše malo vremena. Porodica i prijatelji mi govore kako njima vreme sporije prolazi nego meni, i naravno da želim da ih vidim, da mi nedostaju moji ljudi, određena mesta, druženje u Beogradu ali toliko sam zadovoljna ovde sa svakim aspektom života da i nemam vremena da postanem nostalgična. I znam da će preostalo vreme proći još brže. Stoga ga moram iskoristiti što kvalitetnije, i korisiti svaki slobodan trenutak da naučim nešto novo i proputujem što više u ovoj prelepoj zemlji.

Neopisivo sam bila srećna što sam bila u mogućnosti da doživim Dan nezavisnosti u Meksiku, jer je to poseban dan za njih, vrlo bitan naravno. Kako oni kažu, tog dana se svaki čovek ovde oseća kao pravi Meksikanac. Moram priznati da sam se i ja pomalo osećala kao Meksikanka tog dana. Nekoliko dana pred ovaj praznik, mogli ste da vidite kuće dekorisane u bojama Meksičke zastave. I to je uobičajna situacija. Meksikanci su vrlo ponosni na ovaj dan, 15i septembar. Meni je to vrlo zanimiljivo izgledalo i moram priznati da mi je nekako žao što mi kao zemlja ne slavimo sa toliko ushićenja naš Dan državnosti- Sretenje, 15og februara. U svakom delu zemlju se slavi ovaj praznik, ali mnogo Meksikanaca nas je posavetovalo da je najbolje dočekati ovaj praznik u gradu San Miguel de Allende, koji se nalazi 300 km od Meksika sitija. Razlog za to je što se Dan nezavisnosti i desio u tom gradu (ili neposrednoj okolini). Čuvena ceremonija neposredno pred ponoć se zove El Grito i podrazumeva tradicionalnu meksičku muziku sa vatrometom, koji me je fascinirao jer nikad spektakularniji vatromet do sada nisam videla. Čak mislim da je trajao skoro sat vremena. Noć između 15og i 16og ste mogli da doživite veličanstvenu atmosferu i zaista imam problem da vam ovo prenesem rečima. Mislim da je to nešto što se mora doživeti. Ogromna masa ljudi koja usklikuje "Viva Mexico" i naravno mi internacionalni studenti sa njima, je nešto jedinstveno. I zaista sam se jednim delom osećala kao da i ja pripadam tu. Inače moram reći da sam dobila komentare od mnogih Meksikanaca da ličim na Latinoamerikanku. Ne na Meksikanku, već možda kao da sam iz Kolumbije ili Venecuele. Moram priznati da mi je jako zanimljivo kada čujem ovakve komentare. I mislim da je istinito, pošto mi je više osoba uputilo ovaj komentar. Tako da mislim da ću do kraja mog boravka postati prava Latina. Ovim gradom sam zaista oduševljena, jer možete osetiti duh Meksičkog naroda u njemu. Jedan mali ali vrlo simpatičan i lep gradić. Nadam se da ćete u budućnosti imati priliku ne samo da posetite Meksiko, već da i vi doživite ovaj dan ovde jer je zaista nešto posebno.

Puno vas pozdravljam i šaljem poljupce iz Meksika sitija. Pratite i dalje moj blog i avanturu u Meksiku.

Hasta pronto! Besos

Katarina Matijašević

Acapulco

"Life is either a daring adventure or nothing." H. Keller

Acapulco. Moje prvo putovanje. I mogu reći da sam više nego zadovoljna, s obzirom da sam se provela fenomenalno. Plaža, sunce, sjajno društvo i na kraju imate vrhunski provod.  Udaljenost Acapulca od Mekiska sitija je oko 300 km. I divno je bilo biti na plaži pošto u Meksiku sitiju od kad sam stigla svaki dan pada kiša, jer je trenutno kišan period. Acapulco je nekada bio najpoznatije letovalište ovde, danas ne toliko. Tu ulogu je preuzeo Cancun, ali svakako da kada ste ovde vredi otići i posetiti. Ono po čemu je i danas Acapulco veoma poznat jeste izuzetno bogat noćni život. I shvatam zašto. Ovde imate priliku da posetite klub koji je izgrađen na ivici stene sa neverovatnim pogledom na uvalu kroz pod od stakla i da doživite sjajnu atmosferu u noćnom izlasku, čak i vatromet u jednom trenutku. Ovo je jedan od izlazaka koji se pamti ceo život. Lokalni ljudi su nam skrenuli pažnju da Acapulco spada u malo opasnija mesta zbog narko kartela, ali na svu sreću mi nismo imali nikakvih problema tamo. 

Ovog vikenda Meksiko slavi svoj Dan nezavisnosti i to je veliki dan za njih. Iz tog razloga, TEC kao i ostale institucije neće raditi u ponedeljak 16. septembra. Već se može osetiti duh i uzbuđenje oko ovog praznika. Možete videti kako porodice dekorišu svoje kuće i dvorišta. I moram priznati da sam vrlo uzbuđena što ću biti u mogućnosti da doživim ovaj dan ovde. I dalje nisam sigurna šta ću raditi, možda odem do Centra ali verovatnije ću sa cimerkama posetiti neki manji grad, gde u potpunosti možete da doživite duh ovog praznika. U sledećem postu verujem da ću biti puna utisaka zbog ovog dana. 

Do tada uživajte mi i naravno čitajte moj blog.

Besos,

Katarina Matijašević

After one month in Mexico City

"Act as if what you do makes a difference. It does." W. James

U svakom trenutku, u svakoj situaciji treba da se trudimo da naučimo nešto novo i steknemo iskustvo koje će nam pomoći u budućnosti. Ja volim motivišuće govore, filmove, knjige, jer zaista verujem da ukoliko istinski verujemo u nešto, ukoliko istinski želimo nešto, da ćemo to nešto u jednom trenutku i dobiti. Ne kažemo uzalud kakve su nam misli, takav nam je život. Zato, samo pozitivne misli i vera u sebe, jer tada možete da ostvarite svoje želje, svoje ciljeve. Postavimo ciljeve sebi, podelimo ih na male korake i hajde da se trudimo da svako veče kad odemo na spavanje, odemo sa znanjem da smo tog dana uradili nešto korisno, nešto značajno, i da smo danas bliže tom našem cilju u odnosu na juče. Sve je moguće sa verom i samopouzdanjem u sebe. 

Oduvek sam želela da odem negde na jedan semestar na razmenu, jer sam oduvek smatrala to jednim divnim iskustvom i sada vidim koliko sam bila u pravu. Ja sam otišla na kraju svojih master studija i kada doživljavam sve ovo, žao mi je što nisam ranije konkurisala. Htela sam, ali uvek me je nešto sprečavalo. Uvek neki izgovori. Zato nema čekanja. Prilike prolaze i možda neće doći nove. Zato svaku priliku, ma o čemu da se radi, "zgrabite" i iskoristite je. Život je samo jedan, zato hajde da ga živimo što kvalitetnije, što srećnije. Okruženi dobrim ljudima, pravim prijateljima, uživajmo u malim stvarima jer samo tako možemo da uživamo. Previše nezadovoljnih ljudi je danas, previše zavisti i zlobe. Ukoliko ne želimo da pomognemo nekome, hajde da mu onda ne odmognemo. Činimo dobro i dobro će se vratiti. Zato, odredite koje su to stvari koje vas čine srećnim i radite ih. I što je još važnije uživajte u njima dok ih radite. Nemojte da se vodite time šta društvo očekuje od vas, šta je prihvatljivo. Za mene, prihvatljivo je samo ono što nas čini srećnim a samim tim da ne nanostite štetu drugim ljudima. Cilj ne opravdava sredstva, Makijavelisti žao mi je. 

I šta da kažem o ovom prelepom gradu u kome se provodim toliko divno. Naravno da mi nedostaje moja porodica i prijatelji, ali kada sam krenula mislila sam da će mi prvi mesec pasti teže. Drago mi je da nije. Upoznala sam sjajne ljude, na predavanjima čujem toliko korisnih i zanimljivih stvari (da, znam, "štreber" sam ali volim da učim i stičem nova znanja), bavim se sportom redovno i idem na časove salse. Meksikanci kao narod su divni, kao što sam već spominjala. Ljudi su u stanju da prekinu sa poslom koji rade da bi vam objasnili nešto i pomogli. Naravno, da treba biti oprezan i ne verovati svakome, ali zaista me oduševljavaju iz dana u dan sa svojim mentalitetom. 

Kao zanimljivu činjenicu izdvajam da od kada sam stigla u roku od 2 nedelje je bilo 6 zemljotresa. U razgovoru sa kolegama iz Meksika sitija sa TEC-a čula samo dosta priča o zemljotresima, što me i ne iznenađuje s obzirom da se radi o vrlo trusnom području. Oni su doživeli neke zaista strašne, i njihove reči su upravo: "to ne bismo poželeli nikome, jer to nije nešto što želite da iskusite." I slažem se sa njima. Ovi zemljotresi nisu bili jaki, ja zapravo nijedan nisam osetila jer sam prespavala svaki. Ali TEC je bio evakuisan 2 puta (kada su se desila 2 zemljotresa) otkad sam stigla. Moja cimerke Jelena i Helena su tada bile na fakultetu i mogao je da se oseti potres zemlje ali ne previše jak. I zahvalni smo na tome, svakako. 

Dok sam ovde posetila sam i zabavan park Six Flags, i to je bilo jedno pravo iskustvo za mene. Meni bliski prijatelji znaju da ja ne volim ovakve tipove zabave i da se zaista plašim takvih stvari. Tako sam u Barseloni odustala od odlaska u zabavan park. Ovde moram priznati sam se osećala više hrabrom. I tako sam otišla. Međutim, kada sam ušla i videla sve te lude vožnje, odmah sam pomislila, ne, ja ne mogu na njima da se vozim, ja ću samo da razgledam. Ipak na kraju sam prevazišla svoje strahove, jer samo čovek koji se boji u isto vreme može biti hrabar. Tako sam ja tog dana išla na najluđe vožnje, od slobodnog pada, okretanja na sve moguće strane, osećaja da udaram u zemlju do neverovatno brzih vožnji. I zaista sam se posle toga osećala divno, toliko adrenalina i uzbuđenja, ali u isto vreme i ponosa na sebe što sam prevazišla svoj strah. I moram da se zahvalim svom prijatelju podrške tog dana, Muhamedu koji živi u Švedskoj a poreklom je iz Libana. Njemu sam dan ranije rekla da sam mnogo plašljiva i da ću odustati u trenutku pred vožnju a on mi je obećao da mi to neće dozvoliti. I upravo je tako i bilo. Na svaku vožnju smo išli zajedno, i pružao mi je podršku pre i tokom vožnje. Toliko sam se zabavljala da je to bilo neverovatno. Naravno, pred vožnju, tipično meni, ja se uspaničim i ne želim da idem, ali ipak na kraju odem. Jer to sam zapravo ja. Ja ću se plašiti ali želim da probam nove stvari, želim da prevaziđem svoje strahove.

Mesec dana prošlo, ostala još četiri. Brzo ću vam se vratiti i onda nekima od vas uživo pričati moja iskustva. Do tada, moraćete da se zadovoljite sa ovakvim vidovima komunikacije. Od ovog vikenda planiram da počnem da putujum po ovoj prelepoj zemlji, da upoznam neke druge delove zemlje Meksika tako da od sledećeg posta biće malo novosti i o drugim delovima. Prva destinacija je Akapulko, nama svima poznato letovalište.

Uživajte mi, hvala vam što čitate moj blog i uskoro vam se javljam sa novim pojedinostima. 

Chicos & chicas hasta proxima semana! 

Katarina Matijašević