"The two most important days in your life are the day you are born and the day you find out why." M. Twain
Ne mogu da verujem koliko ovde vreme leti. Malo više od tri meseca mi je ostalo i u ovom trenutku mi to deluje kao suviše malo vremena. Porodica i prijatelji mi govore kako njima vreme sporije prolazi nego meni, i naravno da želim da ih vidim, da mi nedostaju moji ljudi, određena mesta, druženje u Beogradu ali toliko sam zadovoljna ovde sa svakim aspektom života da i nemam vremena da postanem nostalgična. I znam da će preostalo vreme proći još brže. Stoga ga moram iskoristiti što kvalitetnije, i korisiti svaki slobodan trenutak da naučim nešto novo i proputujem što više u ovoj prelepoj zemlji.
Neopisivo sam bila srećna što sam bila u mogućnosti da doživim Dan nezavisnosti u Meksiku, jer je to poseban dan za njih, vrlo bitan naravno. Kako oni kažu, tog dana se svaki čovek ovde oseća kao pravi Meksikanac. Moram priznati da sam se i ja pomalo osećala kao Meksikanka tog dana. Nekoliko dana pred ovaj praznik, mogli ste da vidite kuće dekorisane u bojama Meksičke zastave. I to je uobičajna situacija. Meksikanci su vrlo ponosni na ovaj dan, 15i septembar. Meni je to vrlo zanimiljivo izgledalo i moram priznati da mi je nekako žao što mi kao zemlja ne slavimo sa toliko ushićenja naš Dan državnosti- Sretenje, 15og februara. U svakom delu zemlju se slavi ovaj praznik, ali mnogo Meksikanaca nas je posavetovalo da je najbolje dočekati ovaj praznik u gradu San Miguel de Allende, koji se nalazi 300 km od Meksika sitija. Razlog za to je što se Dan nezavisnosti i desio u tom gradu (ili neposrednoj okolini). Čuvena ceremonija neposredno pred ponoć se zove El Grito i podrazumeva tradicionalnu meksičku muziku sa vatrometom, koji me je fascinirao jer nikad spektakularniji vatromet do sada nisam videla. Čak mislim da je trajao skoro sat vremena. Noć između 15og i 16og ste mogli da doživite veličanstvenu atmosferu i zaista imam problem da vam ovo prenesem rečima. Mislim da je to nešto što se mora doživeti. Ogromna masa ljudi koja usklikuje "Viva Mexico" i naravno mi internacionalni studenti sa njima, je nešto jedinstveno. I zaista sam se jednim delom osećala kao da i ja pripadam tu. Inače moram reći da sam dobila komentare od mnogih Meksikanaca da ličim na Latinoamerikanku. Ne na Meksikanku, već možda kao da sam iz Kolumbije ili Venecuele. Moram priznati da mi je jako zanimljivo kada čujem ovakve komentare. I mislim da je istinito, pošto mi je više osoba uputilo ovaj komentar. Tako da mislim da ću do kraja mog boravka postati prava Latina. Ovim gradom sam zaista oduševljena, jer možete osetiti duh Meksičkog naroda u njemu. Jedan mali ali vrlo simpatičan i lep gradić. Nadam se da ćete u budućnosti imati priliku ne samo da posetite Meksiko, već da i vi doživite ovaj dan ovde jer je zaista nešto posebno.
Puno vas pozdravljam i šaljem poljupce iz Meksika sitija. Pratite i dalje moj blog i avanturu u Meksiku.
Hasta pronto! Besos
Katarina Matijašević
Нема коментара:
Постави коментар